Kristali

Kristali započeli prvi korak u stvaranju života

Od samog početka postojanja planete Zemlje paralelno su se razvijala 4 lanca života:

• Minerali
• Biljke
• Životinje
• Ljudi

Pre 4 milijarde godina kristali su započeli prvi korak u prelazu iz hemijske u biološku prirodu, prvi korak u stvaranju života.

Za prelaz iz pred-biološkog sveta od pre 4 milijarde godina do sveta kakav danas poznajemo bilo je potrebno da se aminokiseline (građevni blokovi proteina u svim živim sastavima) povežu u lančane molekule.

Aminokiseline sakupljene u dugačke lance čine proteinske molekule. Redosled aminokiselina u proteinima zapisan je redosledom slova genetičkog teksta (A, T, G, C) u genima.

Naučnici R. Hazen, T. Filley i G. Goodfriend otkrili su ključan korak u tom procesu prelaza - korak koji je bio predmetom istraživanja više od pola veka. Njihov je rad objavljen u Proceedings of the National Academy of Sciences.

Molekularna struktura svih aminokiselina, osim jedne, asimetrični je razmeštaj okupljen oko ugljenika. Takav razmeštaj podrazumeva postojanje dva odraza oblika svake aminokiseline, a oblici su označeni kao levi (L) i desni (D). Hemijski ustroj svih živih sastava, razlikuje se prema selektivnoj upotrebi tih (L) i (D) molekula. S druge strane, nebiološki procesi najčešće ne razlikuju L i D varijante.

Da bi se pojavio prelaz između hemijskog i biološkog područja, bio je nužan nekakav prirodni proces koji je trebao odvojiti i ponovo zasebno skupiti L i D aminokiseline.

Hazen je sa saradnicima proveo jednostavan eksperiment. Uronili su kristal uobičajenog minerala kalcita (koji oblikuje kamen vapnenac i čvršće delove mnogih morskih životinja) u razređenu otopinu kiseline razdvojenih aminokiselina i otkrili da se najvećim delom L i D molekule okupljaju na različitim delovima kristala kalcita.

Većina minerala su centrični, njihove strukture nisu razdeljene po stranama. Neki kristali pokazuju parove kristalnih površina koje imaju međusobni odnos odraza. Jedan takav mineral je kalcit i uobičajen je danas baš kao što je bio i tokom azoičkog razdoblja otprilike pre 4 milijarde godina kada se pojavio život.

Zaključak studije je da su se mešane L i D aminokiseline u vreme nastanka života odabirale i ponovo zasebno skupljale uz pomoć postojećih površina minerala.

Kako kristali rastu?

Pokušaćemo razumeti postupak kojim nastaju kristali i moći koje kristali imaju u odnosu  na „obično “ kamenje upravo zahvaljujući postupku svog stvaranja koji ih natapa posebnim svojstvima.

Svaki mineral poseduje čitav niz svojstava koji konačno određuje fizikalnu i hemijsku narav minerala. Kristali imaju dva važna svojstva: sposobnost prenošenja ili lomljenja svetlosnih zraka i način na koji se puni elekticitetom.

Glavno svojstvo kristala kao minerala je da atomi oblikuju molekule i kristale koji nastavljaju rasti prema pravilu nizanja strana koje se susreću u uglovima da bi na mestima spoja oformile dva ili tri vrha. Za vreme tog predodređenog i nepromenjivog postupka kristalizacije kristal se deli u označive delove. Svaki deo simetrički odgovara drugom delu i svaki će uvijek biti simetrična slika onog drugog.

Govoreći o kristalizaciji, govorimo o postupku koji svi poznajemo, ali tek je nekolicina o njemu razmislila. Postupak kristalizacije može se uporediti s onim što se događa kad stavimo magnet na ploču, a onda pospemo železnu prašinu oko magneta. Magnet će privući prašinu – najprije one bliže čestice, stvarajući simetričan oblik s vlastitim pravilima okolo magneta. Nakon što su prve čestice magnetizirane, one akumuliraju moć i privlače sledeće, puno udaljenije čestice, stvarajući strukturu okolo magneta.

Drugi je primer blok leda stavljen u vodu temperature ispod 0°C. Voda će se početi kretati prema ledu – najpre oko leda, a onda preko cele površine.

To je postupak kristalizacije jezgra i počinje čitav postupak i oko nje se kristalizuju strukture u čvrstom obliku.

Proces stvaranja kristala bezvremen je i kad ispitujemo stvaranje kristala radimo to u odnosu na vlastite pojmove vremena. Nekim su kristalima potrebne stotine hiljada godina za rast. Čak i prilično mali kristali kvarca mogu biti stari 100 000 godina ili više u ljudskim okvirima. Isti taj kristal imaće različit i veći oblik kad dosegne 200 000 godina.

On upija energiju godinu za godinom i svaka energija koju upije unosi u njega „dojmove“ iz spoljnog sveta. Kad izvadimo kristal iz zemlje ili ga pronađemo u prirodnom staništu, on sadrži svo energetsko blago koje je akumulirao tokom stotina hiljada godina. Što je kristal veći, to je veća energija koju sadrži.

Kad govorimo o energiji, koristimo izraz proizašao iz polja ljudskog shvatanja. Ali energija u kristalima razlikuje se od uobičajenog smisla ove reči – to je elektromagnetska energija, za koju još uvek ne znamo kako je izmeriti ili maksimalno koristiti za dobrobit čovečanstva. Još nismo svesni pune snage i moći kristala. Oni skrivaju mnogo više od onog što su otkrili, a povremeno otkrijemo još koju mrvicu njihove izuzetne moći. Ako želimo razumeti čaroliju i snagu kristala, moramo se prisetiti da su oni deo prirode upravljani njenim  zakonima – onim istim koji vode i naše živote i živote svakog stvorenja na Zemlji i u svemiru.

Kristali svojim harmoničnim vibracijama podržavaju sva živa bića i vibriraju određenu konstantnu vibraciju okolo biosfere planete Zemlje.

Svi kristali spadaju u minerale, ali svi minerali nisu kristali. Kirijanov snimak pokazuje da fantastično jako zrače i jedino kristali, poput živih bića, stvaraju jaku auru.

Oni su najviši evolucijski produkt mineralnog carstva. Zemljinu koru, te velik deo njene unutrašnjosti pokriva ogroman deo kristala kvarca u najraznovrsnijim merenjima. Kristal kvarca upotrebljava se u kvarcnim satovima jer tačno daje vrlo precizni otkucaj koji se u mehanizmu sata manifestuje kao sekunda. Poznato nam je iz fizike da sva tela na Zemlji imaju svoj specifični otkucaj.

Čovek je u svom razvojnom toku razvio izrazito zamršena i vrlo kompleksna energetska polja duhovne, mentalne i astralne pojave. Jedino vrlo razvijena suptilna polja i frekvencije kristala deluju harmonično i u ispravnom odnosu sa suptilnijim poljima čovjeka, mogu mu menjati osećaje, mentalne sadržaje i duhovne kvalitete. Globalna im je funkcija smanjivanje destruktivnog elementa i transformisanje istog u harmonični.

Mudraci starog sveta i drevnih kultura proučavali su hiljadama godina svojstva kristala i njihov uticaj na čoveka i došli do zaključka da kristali vibriraju vrlo skladnim otkucajima koji deluju isceljujuće na ljudske organe. Tako su razvili učenja i popise o kristalima i njihovom isceljujućem delovanju na ljudska bića.